Да ли се буреК продаје у буреГЏиници или у буреКЏиници?

Творба речи је једна од области граматике која се бави изучавањем настанка нових речи.

1. СрБин, СрПКиња, срПски језик, СрБија;

2. беГ, беКСтво;

3. слаДак, слаТКа, слаТКо, слаТКоречив, слаТКиши;

4. дрЖач, дрШКа, дрЖати;

5. свеСКа;

6. КембриЏ, кембриЧКи;

7. тоП, тоБЏија, тоБЏчијски;

8. сваТ, сваТови, сваДБа, сваДБарски;

9. сваки дан, сваГДашњи;

10. Иванић Град, иваниЋграДСки;

11. за дуШу, задуЖити, задуЖБина;

12. наруЧити, наруЏБеница;

13. буреК, буреГЏија, буреГЏијски…

Гласовне промене приказане у примерима настале су услед једначења сугласника по звучности. То значи, када се у речи нађу један поред другог два сугласника различита по звучности (бурек + -џија), увек се први сугласник једначи према другом по звучности (буреГЏија). Ово једначење сугласника једноставно се представља табеларно.

звучни сугласници:       Б,  Г,  Д,  З,  Ђ,  Џ,  Ж,  /,  /,  /;

безвучни сугласници:   П,  К,  Т,  С,  Ћ,  Ч,  Ш,  Ф, Х,  Ц;

Табелу пратите тако што спајате сваки звучни сугласник за безвучним парњаком (Б-П, Г-К, Д-Т…), нпр: додавањем наставка -БА на реч сваТ, настала је реч сваДБа (сваТ + -БА). Безвучни сугласник Т нашао се у речи поред звучног сугласника Б и изједначио се са њим тако што је прешао у свог звучног парњака Д.

Дакле, имамо седам парова звучних и безвучних сугласника и три сугласника (Ф, Х, Ц) који немају свог звучног парњака.

Vrlodobar

Vrlodobar.

Цртица уз мини

Мини  и макси. Мини као нешто мало, минијатурно и макси као нешто врло великих димензија.

У Правопису Матице српске (2010) наведено је да се једино реч минибус пише као једна реч док ће се доленаведени примери писати као полусложенице, тј. са цртицом јер је, како кажу аутори, у највећем броју случајева неодговарајућа замена у нашем језику.

Ево неких примера:

мини-вал (фризура са благим таласима), мини-конгрес, мини-лига, мини-фарма, мини-маркет, мини-сукња, мини-хаљина, мини-серија, мини-голф, макси-сукња, макси-хаљина…

Називи врста робe

Називи врста робe, артикала, серијских производа, лекова, цвећа, врста животиња, материјала и сл. пишу се малим почетним словом. Овако то изгледа на примерима.

кашмир- врста тканине, назив добијен према имену индијске покрајине;

шампањ, шампањац – пенушаво вино, назив добијен према француској покрајини;

тетовац – врста пасуља;

шапчанка, маџарка, хамбург- сорте шљива, грожђа;

арапин- раса коња;

далматинац- раса паса;

скандинавка – врста укрштенице;

рендген (апарат), жилет, цепелин – називи су добијени према именима изумитеља тих ствари;

ват, тесла, џул- мерне јединице- називи дати према именима научника;

форд, југо, пунто, мерцедес, застава, стојадин, миг, калашњиков – називи за серијске производе који су настали према именима власника или изумитеља, називима фабрика;

бела рада, драгољуб, христов венац, ружа, лепа ката – имена цвећа  пишу се малим почетним словом;

вегета, стрептомицин, фрушкогорски ризлинг- називи за зачине, лекове, пића пишу се малим словима;

Изузетак!

Ако се заштитни знак на производима или патентима наглашава, назив се пише великим почетним словом. На пример: вина Цар Лазар, вода Књаз Милош, Миг 29… У овом случају речи вино и  вода су опште име, а Цар Лазар, Књаз Милош су посебно име па их треба писати великим почетним словом и под наводницима или их искосити као што је то овде урађено.

Са малим закашњењем…

Када следеће године будете честитали Нову годину својим пријатељима и драгим особама, синтагму (скуп речи) НОВА ГОДИНА можете написати двојако, а да оба начина буду тачно написана:

 Срећна Нова година

или

Срећна нова 2014. година

или

Срећни вам/Вам новогодишњи празници.  😀

ЖУРКИ – ЖУРЦИ

какоЈЕЦАкаже

Куд је споменух… Журка – журки – журци?! Ионако на журке више не идем. Мада, у време када су биле актуелне, говорили бисмо да је на некој журци било „страва“ или је било досадно. Дакле, журци! Опет, последњих година сам приметила да се инсистира на облику журки – читајући часописе који, између осталог, извештавају и о томе како је било на разноразним журкама у граду. Дакле – журки! Истраживала сам, испитивала, консултовала: правописе, граматике, речнике, професоре са Филолошког факултета – свуда другачије:

  • именица журка је страна реч новијег порекла у нашем језику, те у њој није дошло до вршења сибиларизације (друге палатализације, по којој, када се гласови К, Г, Х нађу испред И – прелазе у Ц, З, С). Због тога ће у дативу и локативу имати облик – журки. Исто се понаша и реч јога, па не кажемо „била сам на јози…“, већ „на

View original post 179 more words

Инокредит или мамипара ћорсокака

Сложенице су речи које настају спајањем, тј. слагањем барем две пунозначне речи. Изведенице су речи које се састоје од једне пунозначне речи и наставака. Како их писати? Некада смо сигурни, а некада бисмо морали да погледамо шта правопис каже.

  • Ево примера за спојено писање неких сложеница и изведеница које одликује:

а) несамосталност једне или обеју саставница: ледоломац, трозуб, мамипара, кривоклетство, двосед, агрономија, прабаба, прапрабаба, чукунчукунбаба, библиографија;

б) обједињеност акцента – изговор с једним акцентом и без паузе између саставница: Београд, Југославија, страховлада, чуваркућа, кривоклетство, малолетник;

в) ново значење које настаје спајањем саставница: купопродаја, бабарога, северозапад, примопредаја, Евроазија.

  • С цртицом ћемо писати речи када њихове саставнице задржавају известан степен значењске самосталности, акценат и непроменљивост прве од њих:

а) традиционални оријентализми: диван-кабаница, Курбан-бајрам, шиш-ћевап,    ћетен-алва, сахат-кула, сиктер-кафа, али дуванкеса, ћорсокак, башчаршија и Башчаршија (део Сарајева);

б) традиционални спојеви који су сликовити и значењски обједињени: рак-рана, ремек-дело, спомен-збирка, спомен-музеј, спомен-парк, спомен-чесма, жар-птица;

в) стилска скраћења код којих се први део, тј. именица осећа као замена за придев: бисер-грана, див-јунак, меч-лопта, трач-партија, сет-лопта, гол-разлика, секс-бомба, гас-маска, шах-гарнитура, клуб-гарнитура, спорт-клуб;

г) нетипични спојеви код којих први део одређује други у смислу који подсећа на нешто: добош-торта, лимун-жута, веш-машина.

Важна напомена! Када се речи с цртицом, тј. полусложенице преносе у други ред, тада цртицу пишете на крају првог реда и на почетку наредног. Дакле, имаћете две цртице. Проблем настаје када користимо рачунар, па нам машина прави проблем, као што се десило у овом чланку на неколико места. Молим своје читаоце за разумевање. Хвала унапред.

Претходно Старији уноси