Да ли се буреК продаје у буреГЏиници или у буреКЏиници?

Творба речи је једна од области граматике која се бави изучавањем настанка нових речи.

1. СрБин, СрПКиња, срПски језик, СрБија;

2. беГ, беКСтво;

3. слаДак, слаТКа, слаТКо, слаТКоречив, слаТКиши;

4. дрЖач, дрШКа, дрЖати;

5. свеСКа;

6. КембриЏ, кембриЧКи;

7. тоП, тоБЏија, тоБЏчијски;

8. сваТ, сваТови, сваДБа, сваДБарски;

9. сваки дан, сваГДашњи;

10. Иванић Град, иваниЋграДСки;

11. за дуШу, задуЖити, задуЖБина;

12. наруЧити, наруЏБеница;

13. буреК, буреГЏија, буреГЏијски…

Гласовне промене приказане у примерима настале су услед једначења сугласника по звучности. То значи, када се у речи нађу један поред другог два сугласника различита по звучности (бурек + -џија), увек се први сугласник једначи према другом по звучности (буреГЏија). Ово једначење сугласника једноставно се представља табеларно.

звучни сугласници:       Б,  Г,  Д,  З,  Ђ,  Џ,  Ж,  /,  /,  /;

безвучни сугласници:   П,  К,  Т,  С,  Ћ,  Ч,  Ш,  Ф, Х,  Ц;

Табелу пратите тако што спајате сваки звучни сугласник за безвучним парњаком (Б-П, Г-К, Д-Т…), нпр: додавањем наставка -БА на реч сваТ, настала је реч сваДБа (сваТ + -БА). Безвучни сугласник Т нашао се у речи поред звучног сугласника Б и изједначио се са њим тако што је прешао у свог звучног парњака Д.

Дакле, имамо седам парова звучних и безвучних сугласника и три сугласника (Ф, Х, Ц) који немају свог звучног парњака.

Да ли знате да сте били на журКИ?

Могуће је да сте увек говорили о журЦИ, али датив и локатив именице журка гласе ЖУРКИ. Изостајање сибиларизације (промена сугласника к, г, х у ц, з, с испред вокала  и)  у случају ове речи објашњава се одступањем од вршења гласовне промене у дативу и локативу именица које се завршавају на -а.

Иста је ситуација и са следећим речима, тј. њиховим облицима у дативу и локативу, па је правилно само: руци, реци, трци, збрци, буци, муци, свастици, унуци, препреци, препирци, дасци, љусци, стисци, вашци, дршци, кокошци, крушци, љуљашци, пушци, тројци, четворци, нози, спрези, бризи, нези…;

Двојства су дозвољена у следећим примерима: кћерки и кћерци, слуги и слузи, снахи и снаси, епохи и епоси, маски и масци, фрески и фресци, хуморески и хуморесци;

До изостајања сибиларизације долази и када се основа именица завршава следећим сугласничким групама:

ЦК – коцки, рецки, Миљацки;

ЧК – зрвчки, значки, квочки, мачки, ручки, тачки;

ЋК – праћки, воћки, срећки;

ЗГ – мазги, тезги;

СХ – Пасхи;

ТК – алатки, гугутки, лутки, патки, сплетки, тетки, фотки, честитки, четки;

Међутим, постоје и овакви дублети: битки и бици, загонеци и загонетки, приповеци и приповетки. Ређи облик је честитка честици.