Небеса и знаци

  • Када пишемо називе планата и сазвежђа, почетно слово је велико. На пример: Венера, Даница, Марс, Зорњача, Јупитер, Зодијак (круг сазвежђа), Месец, Земља, Сунце…

Када је назив двочлан, друга реч се пише малим почетним словом. На пример: Велики медвед, Кумова слама, Халејева комета, Мала кола…

Речи земља, месец, сунце пишу се малим почетним словом када имају карактер заједничке именице или када не наглашавамо њихово астрономско значење. На пример: просуло се по земљи, ова земља је плодна, нема живог створа на земљи; нема месеца, крећемо кад изађе месец, ноћас је млад месец; поцрнео је на сунце, у подне је сунце најјаче, волим да гледам залазак сунца…

  • Што се тиче хороскопских (зодијачких) знакова, неко је Рак, неко је Лав, неко је Водолија, неко је Бик… Без обзира на то у ком сте знаку, зодијаку, рођени, пишите свој зодијачки знак великим почетним словом.
Advertisements

Божанства – једна и сва

У једнобожачким (монотеистичким) религијама називи за божанства схватају се као једини у својој врсти, односно као властита имена, па се и пишу великим почетним словом, нпр. : Бог, Јехова, Алах, Буда, Шива. Тако се пишу и устаљене замена за Бога односно Христа – Господ, Свевишњи, Свемогући, Спаситељ, Бог Отац, Богородица, Богомати, Госпа за Христову мајку.

Када речи бог, господ, свевишњи, богородица имају опште (заједничко) или атрибутско значење или се употребљавају у множинском облику, пишу се малим почетним словом. На пример: бог Зевс, не би му помогли сви богови, господ га његов знао, богородица Марија,не дао бог, за име бога, боже ме прости, убио је бога у њему, ухватио је бога за браду…

Мој Бог је један, а остали богови су свачији.

Светост, екселенција, величанство

  •         Заменице у типизираним изразима поштовања високим црквеним и државним представницима пишемо великим почетним словом. На пример:

Како сте путовали, Ваша светости?

Народ се окупио да испрати Његову светост патријарха Павла.

Извините ме, Ваша екселенцијо.

У посету нам долази Њено величанство краљица Британије.

  • У текстовима с верским садржајем које објављује црква, у писању великог слова у понеком детаљу примењују се особена правила, различита од оних у важећем правопису (Правопис српског језика, Матица српска, Нови Сад, 2010) , недоследно и неуређено. Редовно се пишу великим словом придеви Бож(и)ји, Господњи, именице Богородица, Патријарх, Владика, Епископ, заменице Ти, Твоје, Његово, Њено…

Зашто је то тако, а не као у правопису кад је један важећи правопис у Републици Србији?

Једна или више особа?

  • Када се обраћамо једној особи у пословној или службеној преписци, уобичајено је писање великим почетним словом Ви и Ваш, а знатно ређе Ти, Твој… На пример:

Радује ме Ваш успех…  Прихватамо Ваш позив…  Када Ви можете да дођете?

  • Ако се обраћамо већем броју лица, установи и сл., заменице ви и ваш пишу се малим почетним словом.  На пример:

Молимо вас (управу неког предузећа, организације…) да ми/нам доставите извештај…

Поштовање је важно, али поштујемо се и кад се обраћамо малим почетним словом.

  • У приватној преписци подразумева се да ћемо великим почетним словом писати заменице Ви, Ваш када са особом нисмо толико блиски да јој можемо рећи ти, твој.

 

Имена из уметничких дела и индијанска имена

Као једна од значајних промена, новина, у издању Правописа српског језика Матице српске (Нови Сад, 2010) јесте и писање имена из уметничких дела. Зато, обратите пажњу!

Од сада ћемо писати Ружно Паче, Црвенкапа, Паја Патак, Пипи Дуга Чарапа, Душко Дугоушко, Мали Принц, Снешко Белић, Деда Мраз… Такође, великим почетним словима писаћемо и име мајке Марка Краљевића, Мајка Јевросима, па Косовка Девојка, Старина Новак, Стари Вујадин, Сестра Батрићева, Милић Барјактар, Фра Брне, Мајка Храброст, Гвоздена Леди и сл.

По овом принципу пишу се и индијанска симболичка имена, на пример: Црвени Облак, Луди Коњ, Бик који Седи или Седећи Бик, Орлово Перо, Црна Нога…

Колико год нам нечије властито име чудно звучало, морамо га писати великим почетним словoм.

Следеће Новији уноси