Цртица уз мини

Мини  и макси. Мини као нешто мало, минијатурно и макси као нешто врло великих димензија.

У Правопису Матице српске (2010) наведено је да се једино реч минибус пише као једна реч док ће се доленаведени примери писати као полусложенице, тј. са цртицом јер је, како кажу аутори, у највећем броју случајева неодговарајућа замена у нашем језику.

Ево неких примера:

мини-вал (фризура са благим таласима), мини-конгрес, мини-лига, мини-фарма, мини-маркет, мини-сукња, мини-хаљина, мини-серија, мини-голф, макси-сукња, макси-хаљина…

Инокредит или мамипара ћорсокака

Сложенице су речи које настају спајањем, тј. слагањем барем две пунозначне речи. Изведенице су речи које се састоје од једне пунозначне речи и наставака. Како их писати? Некада смо сигурни, а некада бисмо морали да погледамо шта правопис каже.

  • Ево примера за спојено писање неких сложеница и изведеница које одликује:

а) несамосталност једне или обеју саставница: ледоломац, трозуб, мамипара, кривоклетство, двосед, агрономија, прабаба, прапрабаба, чукунчукунбаба, библиографија;

б) обједињеност акцента – изговор с једним акцентом и без паузе између саставница: Београд, Југославија, страховлада, чуваркућа, кривоклетство, малолетник;

в) ново значење које настаје спајањем саставница: купопродаја, бабарога, северозапад, примопредаја, Евроазија.

  • С цртицом ћемо писати речи када њихове саставнице задржавају известан степен значењске самосталности, акценат и непроменљивост прве од њих:

а) традиционални оријентализми: диван-кабаница, Курбан-бајрам, шиш-ћевап,    ћетен-алва, сахат-кула, сиктер-кафа, али дуванкеса, ћорсокак, башчаршија и Башчаршија (део Сарајева);

б) традиционални спојеви који су сликовити и значењски обједињени: рак-рана, ремек-дело, спомен-збирка, спомен-музеј, спомен-парк, спомен-чесма, жар-птица;

в) стилска скраћења код којих се први део, тј. именица осећа као замена за придев: бисер-грана, див-јунак, меч-лопта, трач-партија, сет-лопта, гол-разлика, секс-бомба, гас-маска, шах-гарнитура, клуб-гарнитура, спорт-клуб;

г) нетипични спојеви код којих први део одређује други у смислу који подсећа на нешто: добош-торта, лимун-жута, веш-машина.

Важна напомена! Када се речи с цртицом, тј. полусложенице преносе у други ред, тада цртицу пишете на крају првог реда и на почетку наредног. Дакле, имаћете две цртице. Проблем настаје када користимо рачунар, па нам машина прави проблем, као што се десило у овом чланку на неколико места. Молим своје читаоце за разумевање. Хвала унапред.

Страна удвојена презимена

Без обзира на то да ли се први део мења или не, удвојена страна презимена пишу се одвојено: Кастело Бранко (Кастела Бранка), Гарсија Лорка (Гарсије Лорке), Ван Гог (Ван Гога).

Међутим, под утицајем изворног правописа, понекад је уобичајено писање с цртицом.

На пример: Тулуз-Лотрек  (Toulouse-Loutrec, ген. Тулуз-Лотрека), Сен-Жист (Сен-Жиста), Римски-Корсаков.

Надимак и пуно име

При писању надимака у комбинацији са пуним именом не пишемо цртицу.

На пример: Петар Петровић Његош, Јован Јовановић Змај, Владислав Петковић Дис, Миодраг Петровић Чкаља, Милосав Мија Алексић.

Удвојена презимена

  •                 Удвојена мушка презимена пишу се одвојено и оба дела су променљива. На пример: Вук Стефановић Караџић (Вука Стефановића Караџића, Вуку Стефановићу Караџићу), Андрија Кочић Миошић (Андрије Кочића Миошића, Андрији Кочићу Миошићу) и сл.
  •               Међутим, када је прво презиме непроменљиво, мушка двојна презимена пишу се са цртицом, као што је случај са именом Михаила Полит-Десанчића.
  •               Што се тиче женских двојних презимена, и по роду и по удаји, пишу се одвојено, тј. без цртице. На пример: Аница Савић Ребац (Анице Савић Ребац, Аници Савић Ребац), Љубица Поповић Бјелица (Љубице Поповић Бјелице) и сл. Код женских имена и двојних презимена, име је променљиво, а презимена нису.

Писање стотина

Како се пишу бројеви 100, 200, 300, 400 и 600?  Без обзира на изговор који се чује, правилно је да наведене бројеве напишете на следећи начин: СТО/ ЈЕДНА СТОТИНА, ДВЕСТА/ ДВЕ СТОТИНЕ, ТРИСТА/ ТРИ СТОТИНЕ, ЧЕТИРИСТО/ ЧЕТИРИ СТОТИНЕ и ШЕСТСТО/ШЕСТ СТОТИНА.

У вези са последњим примером, писањем броја 600, изузетно се често греши. Чуће се ШЕСТО, али ово је облик редног броја шест у средњем роду. На пример: Он је освојио 6. место/ шесто место.

Писање вишечланих бројева

           Учећи језике, сусрећемо се и са сличностима и са разликама у односу на свој матерњи језик, а понекад се нађемо и у недоумици. Постајемо чак и  несигурни. У таквим ситуацијама је јако важно да знамо где да пронађемо податке који су нам потребни. Један од веома важних и поузданих извора јесте, када је реч о правилном писању и говорењу, Правопис Матице српске (Нови Сад, 2010).

          ♦ Бројеве од 12 до 19 пишемо без слова Ј: дванАЕст, тринаАЕст… деветнаАЕст.  Ако употребимо предлог ОД, морамо да употребимо и предлог ДО. Неприхватљива је варијанта ОД 12-19.

♦ Настављамо са писањем вишечланих бројева и као основних, и као редних и као збирних. Ово подсећање ће нам добро доћи.

Када попуњавамо чекове, на пример, треба да пишемо сваки број као одвојену реч. Износ од 3460 динара пишемо овако: три хиљаде четиристо  (и) шездесет динара.

У продавници сам добио кусур од 48/ четрдесет (и) осам динара.

Она је двадесет (и) пета у реду.

На излет је пошло 56/ педесет (и) шесторо ученика.