Да ли знате да сте били на журКИ?

Могуће је да сте увек говорили о журЦИ, али датив и локатив именице журка гласе ЖУРКИ. Изостајање сибиларизације (промена сугласника к, г, х у ц, з, с испред вокала  и)  у случају ове речи објашњава се одступањем од вршења гласовне промене у дативу и локативу именица које се завршавају на -а.

Иста је ситуација и са следећим речима, тј. њиховим облицима у дативу и локативу, па је правилно само: руци, реци, трци, збрци, буци, муци, свастици, унуци, препреци, препирци, дасци, љусци, стисци, вашци, дршци, кокошци, крушци, љуљашци, пушци, тројци, четворци, нози, спрези, бризи, нези…;

Двојства су дозвољена у следећим примерима: кћерки и кћерци, слуги и слузи, снахи и снаси, епохи и епоси, маски и масци, фрески и фресци, хуморески и хуморесци;

До изостајања сибиларизације долази и када се основа именица завршава следећим сугласничким групама:

ЦК – коцки, рецки, Миљацки;

ЧК – зрвчки, значки, квочки, мачки, ручки, тачки;

ЋК – праћки, воћки, срећки;

ЗГ – мазги, тезги;

СХ – Пасхи;

ТК – алатки, гугутки, лутки, патки, сплетки, тетки, фотки, честитки, четки;

Међутим, постоје и овакви дублети: битки и бици, загонеци и загонетки, приповеци и приповетки. Ређи облик је честитка честици.

Неправа имена држава …

Постоје имена држава, заједница, установа и симболички (фигуративни) називи земаља, градова који су неправи али обичајем устаљени. При писању таквих назива прву реч пишемо почетним великом словом, а остале речи пишемо малим словом (остале се пишу великим словом када су властите именице).

На пример: Дубровачка република, Млетачка република, Римско царство, Источно римско царство, Турско царство, Аустроугарска царевина, Хабзбуршка монархија, Република Светог Влаха (Дубровник), Париска комуна, Ужичка република, Европска унија, Београдски универзитет (Универзитет у Београду),  Трећи рајх, Српска Света Гора (Фрушка гора са православним манастирима), Земља излазећег сунца (Јапан), Земља хиљаду језера (Финска), Британско острво или само Острво (Велика Британија), Света земља (Палестина).

Градска насеља, четврти, тргови, булевари и улице

Великим почетним словом пишу се имена градских насеља и четврти која се састоје од једне речи: Подбара, Сајмиште, Детелинара, Дудара…

Међутим, када се називи састоје од две речи, а да друга реч није властита именица, великим почетним словом пише се само прва реч у називу: Старо сајмиште, Баново брдо, Савски венац, Ново насеље, Професорска колонија, Балшића пазар…

Како пишемо називе тргова, булевара и улица? Ево неких примера: Теразије, Студентски трг, Трг ослобођења, Трг револуције, Булевар цара Лазара,  Дунавски кеј, Футошки пут, Тителски ред, Улица владике Данила, Улица платана.

Ако је назив једночлан, пише се великим почетним словом. Ако је назив вишечлан, великим словом се пише прва реч у називу, а друга се пише малим словом (трг, кеј, пут). Да је у питању властита именица, писали бисмо је великим словом, нпр. Трг Светозара Милетића. Титуле у називу (краљ, цар, владика) пишу се малим словом. Међутим, у овој варијанти, нпр. Идемо у Владике Данила/ Станујем у Краља Милана титула се пише великим почетним словом.

Реч УЛИЦА пише се малим словом ако није у регуларном називу улице. На пример: Ја станујем у улици Зелени венац, а мој пријатељ у улици Марка Краљевића. Реч УЛИЦА  се може и изоставити када је нема у регуларном називу. На пример: Њен стан је у  Доситејевој.

Страна удвојена презимена

Без обзира на то да ли се први део мења или не, удвојена страна презимена пишу се одвојено: Кастело Бранко (Кастела Бранка), Гарсија Лорка (Гарсије Лорке), Ван Гог (Ван Гога).

Међутим, под утицајем изворног правописа, понекад је уобичајено писање с цртицом.

На пример: Тулуз-Лотрек  (Toulouse-Loutrec, ген. Тулуз-Лотрека), Сен-Жист (Сен-Жиста), Римски-Корсаков.

Надимак и пуно име

При писању надимака у комбинацији са пуним именом не пишемо цртицу.

На пример: Петар Петровић Његош, Јован Јовановић Змај, Владислав Петковић Дис, Миодраг Петровић Чкаља, Милосав Мија Алексић.

Удвојена презимена

  •                 Удвојена мушка презимена пишу се одвојено и оба дела су променљива. На пример: Вук Стефановић Караџић (Вука Стефановића Караџића, Вуку Стефановићу Караџићу), Андрија Кочић Миошић (Андрије Кочића Миошића, Андрији Кочићу Миошићу) и сл.
  •               Међутим, када је прво презиме непроменљиво, мушка двојна презимена пишу се са цртицом, као што је случај са именом Михаила Полит-Десанчића.
  •               Што се тиче женских двојних презимена, и по роду и по удаји, пишу се одвојено, тј. без цртице. На пример: Аница Савић Ребац (Анице Савић Ребац, Аници Савић Ребац), Љубица Поповић Бјелица (Љубице Поповић Бјелице) и сл. Код женских имена и двојних презимена, име је променљиво, а презимена нису.

Како изговарамо верзалне скраћенице?

У Правопису Матице српске (Нови Сад, 2010) представљена су три могућа решења за читање, тј. изговарање верзалних скраћеница.

  1. Верзалне скраћенице се читају, тј. изговарају као да су исписане пуним речима када им је гласовни склоп неподесан за читање. На пример: са ММФ-ом (са Међународним монетарним фондом), из СКЗ (из Српске књижевне задруге), у ЛМС (у Летопису Матице српске),  на ВМА (на Војномедицинској академији), у ОШ Бранко Радичевић (у Основној школи Бранко Радичевић) …

*Молим вас, обратите пажњу на писање скраћенице за основну школу. Одавно нема тачака у писању ове скраћенице.

2. Верзалне скраћенице се читају као пуне речи када за такав изговор имају подобну гласовну структуру. На пример: споразум САНУ и ЦАНУ (сану и цану), у ЈАТ-ујату), у БИГЗ-убигзу), КФОР/KFOR (кфор, а не кејфор), ХИВ/HIV  (хив)…

3. Неке верзалне скраћенице изговарамо слово по слово, спеловањем. На пример: из ПТТ-а (из пе-те-теа), из ММФ-а  (из ем-ем-ефа), CD (це-де, цедеи, цедеима), DVD (ди-ви-ди и де-ве-де), WC (ве-це →веце, вецеа, у вецеу),  NBA (ен-би-еј и ен-бе-а), ВМА (ве-ем-а уместо ве-ме-а), BSG (бе-се-же)…

Претходно Старији уноси Следеће Новији уноси